U petak, 19.09. oko 22h, grupa nepoznatih nasilnika brutalno je, u centru grada, napala i povredila troje učesnika/ca Queer Beograd i aktivista festivala.
Nakon završetka programa, deset muškaraca od kojih su neki imali zelene hirurške maske preko lica i kapuljače u karakterističnom kukavičkom stilu napalo je pet queer aktivista (među kojima su tri žene) koji su se kretali ka tramvajskoj stanici.
Troje od njih su povređeni, dok je jedan mladić brutalno pretučen, polomljena mu je ruka i nanete teške povrede. Dvojica napadača privedena, i ustanovljeno je da se radi o pripadnicima klero-fašističke organizacije Obraz. 
Uprkos napadu, festival je nastavljen po planu uz nešto veće prisustvo policije. 
Konferencija za štampu povodom ovog incidenta održaće se  u Media centru, u ponedeljak, 22. septembra u 11h.
Zahtevamo  da se ovakva dela kategorizuju kao krivično delo zločin iz mržnje, što je kategorija koja  još uvek ne postoji u krivičnom zakonu.

Glas studenata, nova publikacija Pokreta za slobodu, analizira neoliberalno restrukturiranje univerziteta, uvođenje školarina i bolonje... Univerzitet u najvećoj mogućoj meri postaje podređen zahtevima tržišta, nestaje i privid autonomije, reprodukuju se eksperti bez trunke kritičke svesti, nahranjeni fast food bolonjskim obrazovanjem i edukovani Readers Digest kulturom. Univerziteti sprovode naučna istraživanja koja su od direktne koristi biznisu i privatnim firmama. Sa preduzećima sklapaju ugovore o istraživanju, pružaju im konsultantske usluge, stvaraju dugoročne zajedničke projekte. Vrlo često stvaraju i sopstvena preduzeća stvorena radi komercijalne eksploatacije otkrića načinjenih na univerzitetu. I sama uprava univerziteta postaje hijerarhijska u najvećoj mogućoj meri. Univerzitetom se rukovodi kao preduzećem, a rektor postaje direktor... U Velikoj Britaniji 33 rektora prima platu veću od premijera...
Glas studenata je besplatna publikacija: http://freedomfight.net/glasstudenata.pdf

Napad na pandursku stanicu na Dimokratias skveru (Solun, 13.9.2008)
Izveštaj iz mas medija:
U subotu je 15 osoba na motorima napalo policijsku stanicu na Dimokratias skveru. Koristili su molotovljeve koktele i kamenje i prozrokovali su štetu na zgradi, spalili su dva patrolna automobila, jedno vozilo i 15 motorcikala. Organizacija Paljevinske ćelije ("Cells of Fire") je preuzela odgovornost za napad koktelima i gasnim kanisterima a to su uradili u znak solidarnosti sa uhapšenim osobama u slučaju kidnapovanja industrijalca Mylonas.
Video i fotke: http://athens.indymedia.org/front.php3?lang=el&article_id=907416
Prevod njihovog obaveštenja: Dani prolaze tako monotono. Izgledaju kao prstenovi beskonačnog lanca jarma i kompromisa. Posao-kuća, kuća-posao. Živimo kao taoci, taoci zakona, poslodavaca, spuštenih očiju i pokornog odobravanja. Ne želimo da budemo zaboravljeni radeći celog života za gazde. Nije nas briga za radnička prava i neplaćeni prekovremeni rad. Ne zalažemo se za bolje ropske uslove. Opredelili smo se da bežimo iz radnih kampova po svaku cenu. Bolje živeti jedan sat kao vuk nego ceo život kao ovca. Često ono što kažemo zvuči kao beskorisni eho. Ali ponekad se dese retki lepi momenti pobune kada nam neki drugovi i drugarice pošalju natrag pobunjenički signal u kome učestvuju zajedno sa drugim neposlušnim vukovima.

Par dana mi je bilo dovoljno da shvatim da osoba koja mi je dala informaciju da me gestapo traži, u stvari sarađuje sa gestapoom. Očigledno su hteli putem slanja upozorenja da me pritisnu da se maknem u drugu državu i da tako reše svoj problem. Radnici na mestima koje posećujem ljube u guzu svog šefa koji sarađuje sa gestapoom tako da se celo vreme koordinišu u svojoj kontroli stranaca (svoje građane naravno ne špijuniraju iako rade svašta). Tako da ću videti kako da uzvratim udarac današnjim "Nemcima koji pomažu gestapou da kontroliše Jevreja (gde se nalazi, šta planira, šta ima u svojoj torbi, a možda su im pomogli i da mi ubace neki uređaj za praćenje)". Većina zapadnoevropljana su isti kao ljudi za vreme Tita, maksimalno se ulizuju vlastima. Od radnika do akademika, svi imaju stav da moraju držati pod kontrolom strance (ali ne i domaće, dakle ipak se ne radi o totalitarizmu već o fašizmu). Tako sam došao do zaključka da su kriminalci ipak bolji od onih koji žive u skladu sa zakonom ali ipak, tajno, oštećuju druge ljude. Kad čovek ima problem sa vlastima, tada vidi ko sve radi za vlast ali na žalost još nisam u situaciji da uzvratim napad i to je ono što mi svakodnevno stvara nervozu. Moraću nekako da se oslobodim nervoze odnosno uzroka nervoze (a i od "razmišljanja o lošoj poziciji za kontraudarac"). Tek tada ću biti srećan, ma gde se nalazio. 

Kao i u martu, i prekjuče je opet Gestapo iz Kopenhagena pitao za mene na mestima na kojima su me tražili i u martu. Navodno nisam tražen nego samo žele da popričaju samnom. Tako mi je prenela osoba kojoj su rekli da ih zvrcne telefonom kad me vidi. Ne verujem da će gestapo samo pričati sa strancem niti stranac ima šta da priča sa fašističkim kučićima fašističkih političara i bogataša. Nemam volje da se mrdam opet, tako da me je baš briga ali čisto da proširim informaciju za one koje zanima šta se zbiva sa mnom. Sledi mi spavanje pod šatorom, videćemo koliko dugo. Žao mi je samo da nemam jednu pucu da se branim... Pozdrav svima...

Napad vatrom na kancelariju industrijaliste G. Mylonas (Solun, 4.sept. 2008)
Iz mas medija: Ograničena materijalna šteta je prouzrokovana kada je u četvrtak uveče eksplodirao gasni kanister, postavljen od strane nepoznatih osoba ispred kancelarije industrijaliste G. Mylonas. Kancelarija se nalazi na 7 spratu, Dimotrakis bulevara 1, Solun.
Vatrogasci su evakuisali 4 vozila i 8 osobe i kako kažu nikog nije bilo u kancelarijama u to vreme. Nagovešteno je da je u junu, tada je bio predsednik Severnogrčkih industrijalaca, G.Mylonas kidnapovan. Za to kidnapovanje su optuženi V. Paleokostas sa još par osoba. Tokom njihovog transporta tokom suđenja, grupa anti-autoritaraca se okupila i uzvikivala slogane podrške.

Po izveštaju Tahydromos “eksplozija improvizovane naprave je prouzrokovala veliku štetu filijale Ethniki banke na uglu ulica Larissis i Neapoloes, postavljena od strane nepoznatih osoba. Eksplozija se desila u 4h ujutro i rezultirala u totalnom uništenju prozora i bankomata. Po podacima pandura, nepoznate osobe su postavile gasni kanistar i parče odeće umočeno u ulje unutar kartonske kutije  i onda je to zapaljeno. Vatra je prouzrokovala pregrevanje kanistera što je dovelo do eksplozije i pucanja prozora i bankomata. Ovo je bio četvrti takav napad na bankomate u poslednjih 5 godina.”

20.avgusta četiri osobe su uhapšene u Grčkoj, pod optužbom za kidnapovanje sa isplatom velike sume novca. Uhapšeni ljudi su Polikarpos Georgiadis, Vasilis Palaiokostas, Vagelis Hrisohoides i još jedan od koga se uhapšena grupa distancirala zbog njegovog ponašanja. Sledećeg dana je uhapšeno još 4 osobe za pomaganje. Osoba koja je kidnapovana je predsednik Industrijske komore severne Grčke Georgos Mylonas (fotka) koji je nedavno pre kidnapovanja izazvao burne reakcije pričajući o tome da bi radnicima trebalo pogoršati radne uslove i produžiti radno vreme u fabrikama. Pušten je na slobodu nakon što je njegova žena sakupila i isplatila 10 miliona evra. Mediji i policija su plasirali priču da je ovaj novac trebao da posluži za oslobađanje Vasilis-ovog brata iz zatvora; Nikos Palaiokostas (fotka). Slike u buržoaskoj štampi pokazuju razne vrste municije, Kalašnjikove i RPG, eksplozivne naprave, pancirne prsluke i uniforme vatrogasaca koje su zaplenjene tokom hapšenja. Priče se menjaju svakodnevno kad je u pitanju suma novca koja je nađena. Policija kaže da su sve novčanice bile obeležene i da su nađene na oko 150 sakrivenih mesta.

Prvi Queer Sarajevo Festival koji će se održati od 24. do 28. septembra 2008. godine predstaviće istoriju i savremene tendencije lezbejskog, gej, trans i queer pokreta u zemljama bivše Jugoslavije.

Na Festivalu će se govoriti o motivacijama, inspiracijama, strahovima, izazovima, pobjedama, te razočarenjima iz aktivističkih i ličnih perspektiva.
Na javnoj prezentaciji, koja će biti održana drugog dana Festivala, u četvrtak, 25.09. publici će se predstaviti gosti iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Kosova, koji su inicirali ili osnovali prve gej i lezbejske inicijative i organizacije u svojim zemljama.

11.avgust, Farellones, Čile – Anarhistička grupa je preuzela odgovornost za dizanje u vazduh tornja za struju, koji se nalazi na putu kod Farellones, odnosno gde je jedan od glavnih skijaških centara u ovom regionu. Grupa je poslala email na više medija u kome su objasnili svoje razloge: Sabotiranje centara diverzije bogatih i pripremanje subverzivnog septembra. Pomenuli su i Johnny Cariqueo Yanez, mladića koji je umro 31.marta od srčanog napada u policijskoj stanici, dakle nakon hapšenja. Ista anarhistička grupa je preuzela odgovornost i za postavljanje eksploziva 18.maja 2008  istoj toj policijskoj stanici gde je mladić umro.

13.avgusta je na čileanskim anarhističkim sajtovima objavljeno da je grupa »Međunarodne insurekcionističke snage« preuzela odgovornost za bombu u Itau banci u Santjagu, Čile. Korporativni mediji su izvestili da je napravljena velika materijalna šteta. Akcija je označena kao odgovor na eksploataciju, zatvore, državu i kapital. Takođe je pomenuto da je akcija znak solidarnosti sa anarhističkim zatvorenikom Gabriel Pombo da Silva, koji se nalazi u zatvoru u Nemačkoj. Spomenuli su i da žele slobodu za Axel Osorio. Osorio je antikapitalista koji je u zatvoru u Čileu, otkako je izvršio pokušaj eksproprijacije kapitala jedne banke, decembra 2007. Tom prilikom je poginuo jedan agent represivnih snaga.

 

Od prvog do osmog avgusta  mnogi zatvorenici su štrajkovali u nemačkim zatvorima. Poziv je uputila grupa za solidarnost zatvorenika (Interessenvertretung Inhaftierter), nakon šikaniranja jedne zatvorenice koja je ponovo završila u zatvor u Bielefeldu (Nadine Christiane Tribian, Umlostrasse 100, 33649 Bielefeld), gde ju je pre par godina seksualno zlostavljao stražar a koji je osuđen na osnovu njene tužbe. U štrajku je učestvovalo 551 zatvorenika u 49 zatvora u Nemačkoj, a takođe su protestvovali i pojedinci u zatvorima drugih zemalja (Švajcarska 1, Belgija 3, Holandija 1 i Španija 9).
Kao podrška njihovom protestu, razni aktivisti i anarhisti su organizovali svoje demonstracije ispred zatvora. Što se tiče medija, samo su Neues Deutschland i Die Junge Welt objavili članke o protestu. Članci su na nemačkom jeziku i mogu se pročitati ovde: http://abc-berlin.net/hungerstreik_presse

3.avgusta se okupila grupa ljudi u Alaun parku u Drezdenu, gde su pustili muziku i delili info materijal i diskutovali sa prolaznicima o štrajku u zatvorima. Detaljnija vest na nemačkom:

http://de.indymedia.org/2008/08/223871.shtml?c=on#c517993
4.avgusta oko 60 demonstranata je izrazilo solidarnost sa zatvorenicima u štrajku tako što su protestvovali ispred zatvora JVA Moabit u Berlinu.

Italijanski premijer i fašista, Silvio Berluskoni, uspeo je da u parlamentu progura paket mera za koji crkva i levičarska opozicija javno tvrde da je diskriminatoran prema imigrantima.
Po novom zakonu, vlasti će imati pravo da bez suđenja drže ilegalne imigrante zatvorene do osamnaest meseci.
Ukoliko budu osuđeni, imigranti mogu da očekuju kazne zatvora do četiri godine umesto proterivanja.
Imovina koja se izdaje ilegalnim imigrantima sada može da bude konfiskovana a sudovi osuđenim imigrantima mogu da odrede kazne za trećinu duže od onih koje se izriču Italijanima za ista prekršajna i krivična dela.

U Kopenhagenu je došlo do bekstva tri čoveka, uprkos stražarima. jedan je optužen za jednu od najvećih zaplena droge u Danskoj a pobegao je od 4 naoružana stražara tokom sahrane svoje majke u gradu Brondby. Mohammed El-Souki je osuđen na 14 godina zatvora tokom 2007 godine za učešće u transportu 45 kilograma kokaina. Ovaj libanac ima 30 godina i sledila bi mu i deportacija nakon odsluženja kazne. Nakon što mu je majka umrla, dobio je dozvolu da ode na sahranu u Kopenhagenu. Policajci su bili na malom odstojanju ali tokom sahrane su ih okružili oko 50 osoba i tako ih razdvojili od El-Souki. Neki su i bacali kamenje na policajce, povredivši jednog. Zatvorenik je pobegao sa Hondom Civic koja ga je čekala, bez tablica. Policija nije uspela da pronađe auto. Policija kaže da ne očekuju da će nešto saznati od 100 osoba koje su bile na sahrani jer ne žele da pričaju sa policijom.
U međuvremenu je u gradu Glostrup uspešno pobegao još jedan dečko od 25 godina a koji je optužen za prodaju droge. Pobegao je izvan sudske zgrade, tokom odvođenja na još jedno suđenje povodom drugog slučaja. Jednostavno je rekao "Žao mi je momci", dvojici stražara koja su ga pratila i pobegao prema BMWu koji ga je čekao. Zvaničnici kažu da je služio kaznu u otvorenom tipu zatvora i da je mogao da pobegne na manje dramatičan način.
Treća osoba koja je pobegla nije imala lak beg. Ima 30 godina i bio je na suđenju u sudu za pokušaj ubistva. Uspeo je da pobegne iz zgrade suda uprkos policiji a napolju su ga čekali drugovi sa ukradenim motorciklom koji je kasnije nađen.

Direktna akcija + Antifašizam
Šta znači to “uraditi nešto”, preuzeti odgovornost kako bi se aktivno kreirali uslovi za sopstvenu egzistenciju? Kako o tome pregovaramo sa društvom oko nas? Kako oblikujemo i utičemo na društva u kojima živimo, tako da naši postupci stvaraju i informišu svet oko nas?
Queer Beograd je kolektiv koji svoj rad zasniva na principima direktne akcije; naš nastanak je vezan za nezadovoljstvo zbog čekanja da neko drugi stvori mesto i prostor koji nam je potreban. Posle neuspeha Gej pride-a u Beogradu 2004., odlučile/i smo da raskrstimo sa strahom i skrivanjem, sa tim mišljenjem da se ništa ne može uraditi. Promislile/i smo svoje taktike, uskladile/i je sa situacijom i odlučile/i da URADIMO NEŠTO. Ako se sada osvrnemo oko sebe primećujemo promene, promene koje su stvorene, ne onim putem koji uključuje moljakanje političara da nas saslušaju i bore se za nas i u naše ime, već stalnom sopstvenom upornošću i odbijanjem da ćutimo, odbijanjem da budemo nevidljive/i i ne radimo ništa.
Svakog puta kada smo nešto uradile/i i preuzele/i akciju, svakoga puta smo i pobedile/i strah, i bile/i malo snažnije/i, spremne/i za nove saveznike, nove mreže prijatelja. 

Tokom samita policija je pokazala kakva brutalnost očekuje one koji su protiv bogatih i njihovih predstavnika, tako da je prebijanje bilo sistematski a ne od strane pojedinih nasilnih pandura. Policija je upala u školu gde su demonstranti spavali i mnogima polomila kosti. Jedan nezavisni novinar je imao osam preloma, 16 polomljenih zuba i bio je u komi dva dana. 81 osoba je kidnapovana od strane pandura i odvedeni su u privremeni zatvor pored Đenove. Tamo su prebijani, pretili su im i vređali ih. Nakon 11 sati suđenja, sudija je osudio 15 optuženih službenika za napade i kršenje ljudskih prava. Komandir zatvora je dobio 5 godina a drugi između 5 i 28 meseci. Prebijeni su zadovoljni da je uopšte došlo do ovakve presude iako bi voleli da su optuženi dobili još veće kazne. Neki su izjavili da će živeti deset godina kraće usled fizičkih posledica koje su im nanete tokom maltretiranja i da im njihove vlasti nimalo nisu pomogle oko ovog sudskog procesa. Žrtve će dobiti kompenzaciju, svaka osoba će dobiti odmah 10 000 evra a dugoročno će im biti svima isplaćeno ukupno 15 miliona evra. Ova presuda je doneta nakon 7 godina sudskog procesa. Borba za javnu pravdu se nastavlja, u procesu je još jedno suđenje povodom racije na školu. Žrtve se nadaju da će tako iz svega toga proizaći nešto dobro i za njih i Italijane.

Vesti sa sudskih procesa vezanih za samit G8: http://www.supportolegale.org/?q=taxonomy/term/15